5 jednostavnih pravila za kompoziciju fotografije

Možda toga niste svesni, ali svaki put kada prinesete fotoaparat oku donosite odluke o kompoziciji. Jednostavno rečeno, kompozicija je način na koji kadrirate sliku koju želite da snimite. Napisano je mnogo knjiga o kompoziciji. Iako je malo verovatno da dvoje ljudi identično kadrira istu scenu, postoje neka opšta pravila koja mogu da vam pomognu da pravite zanimljivije i upečatljivije fotografije.

Pravilo trećina

Pravilo trećina vam pomaže da istaknete subjekat na najbolji mogući način.

Kada gledate kroz tražilo ili LCD monitor na fotoaparatu, korisno je ako preko scene zamislite polja za igru „iks-oks“. Mreža deli sliku na devet kvadrata koji nastaju postavljanjem četiri linije preko onoga što vidite.

Imajte u vidu da neki Nikon fotoaparati imaju opciju koja vam omogućava da uključite mrežu linija u tražilu (ili na ekranu). Mreža linija vam olakšava kadriranje fotografije i ne prikazuju se na konačnoj slici.

Obratite pažnju na mesta na kojima se četiri linije presecaju. Prema pravilu trećina, tačke preseka su najbolja mesta za postavljanje najvažnijih elemenata kompozicije. Ako to uradite, slika će obično biti energičnija i interesantnija.

Subjekat ne mora da bude direktno na tački preseka (koja se naziva i „tačka interesa“). Sve dok je subjekat blizu nje, slika će biti dinamična i dobro kadrirana. Isprobajte nekoliko različitih kompozicija da biste pronašli onu koja vam se najviše sviđa.

Mreža linija može da vam pomogne da poravnate horizont i vertikalne elemente na fotografiji.

© Diane Berkenfeld

D4, objektiv AF-S NIKKOR 200-400mm f/4G ED VR II, 1/1600s, f/4, ISO 200, merenje sa prioritetom centra, prioritet blende.

Ovde možete da vidite mrežu preko slike dve inkanske čigre: glave su im postavljene na preseku linija prema pravilu trećina.

© Diane Berkenfeld

D4, objektiv AF-S NIKKOR 200-400mm f/4G ED VR II, 1/1600s, f/4, ISO 200, merenje sa prioritetom centra, prioritet blende.

Ova slika dve inkanske čigre u zoološkom vrtu je primer pravila trećina.

© Diane Berkenfeld

D4, objektiv AF-S NIKKOR 200-400mm f/4G ED VR II, 1/800s, f/4, ISO 200, merenje sa prioritetom centra, prioritet blende.

Ovde možete da vidite mrežu linija i subjekat koji je postavljen prema pravilu trećina.

© Diane Berkenfeld

D4, objektiv AF-S NIKKOR 200-400mm f/4G ED VR II, 1/800s, f/4, ISO 200, merenje sa prioritetom centra, prioritet blende.

Ova slika žirafe koja se odmara na travi u zoološkom vrtu je odličan primer kako se pomoću pravila trećina postiže prijatna kompozicija.

Gde da postavite liniju horizonta u kompoziciji

Većina slika izgleda bolje ako liniju horizonta postavite iznad ili ispod sredine kadra (ne direktno na sredinu slike). Izuzetak je kada fotografišete refleksiju. Horizont na sredini slike u ovom slučaju daje dobar rezultat jer deli kadar na dva jednaka elementa – scenu iznad i refleksiju ispod.

© Diane Berkenfeld

D100, objektiv AF VR Zoom-NIKKOR 80-400mm f/4.5-5.6D ED, 1/5s, f/22 ISO 200, spot merenje, manuelni režim.

Kada fotografišete pejzaž, postavite horizont bliže vrhu ili (kao u ovom slučaju) dnu kadra.

© Diane Berkenfeld

D4, objektiv AF-S NIKKOR 200-400mm f/4G ED VR II, 1/800s, f/4, ISO 200, merenje sa prioritetom centra, prioritet blende.

Liniju horizonta obično treba da postavite bliže vrhu ili dnu kadra, a ne direktno na sredinu kadra. Međutim, kada fotografišete subjekte i njihove refleksije, u redu je da prekršite ovo pravilo.

Ostavite prazan prostor u kadru

Kada fotografišete ljude i životinje, najbolje je da ne gledaju direktno u fotoaparat. Ako se subjekat u kadru kreće, ostavite više prostora na strani kadra ka kojoj se subjekat kreće. Fotografija tako izgleda prirodnije, pruža posmatraču osećaj kretanja i dobija određenu priču. Postavite subjekat tako da je okrenut ka delu slike sa najviše slobodnog prostora.

© Diane Berkenfeld

D4, objektiv AF-S NIKKOR 200-400mm f/4G ED VR II, 1/640s, f/4, ISO 200, merenje sa prioritetom centra, prioritet blende.

© Diane Berkenfeld

Na ovoj slici crnog labuda koji klizi po površini vode, ptica se nalazi na sredini kadra i kompozicija nije baš interesantna.

© Diane Berkenfeld

Isecanjem slike subjekat možemo da pomerimo u gornji desni ugao kadra radi interesantnije kompozicije.

Na konačnoj slici subjekat usmerava oko posmatrača ka drugom kraju kadra jer smo ostavili više slobodnog prostora ispred subjekta. © Diane Berkenfeld

Vodeće linije

Kada fotografišete zgrade ili druge subjekte sa veoma izraženim linijama, kadrirajte sliku tako da arhitektonski elementi vode oko posmatrača kroz fotografiju. Te „vodeće linije“ mogu da budu glavni subjekat slike ili pomoću njih možete da odvedete posmatrača do određenog dela fotografije – važne tačke interesa.

Krive linije takođe mogu da čine zanimljive kompozicije. Njihova svrha je da vode oko posmatrača do različitih delova slike. Krive linije mogu da budu glavni subjekat ili (kao u slučaju vodećih linija) pomoću njih možete da istaknete elemente interesa.

© Diane Berkenfeld

D100, objektiv AF-S VR Zoom-NIKKOR 24-120mm f/3.5-5.6G IF-ED, 1/60s, f/4, ISO 200, merenje sa prioritetom centra, programski režim.

Ova slika je primer kako krive linije subjekta mogu da vode oko posmatrača kroz kadar.

© Diane Berkenfeld

D100, objektiv AF-S NIKKOR 24-120mm f/4G ED VR, 1/90s, f/5, ISO 320, matrix merenje, programski režim.

Ova slika ima veoma izražene vodeće linije koje vode oko posmatrača duž hale, od desne do leve strane slike.

Šare i teksture

Subjekti sa šarama koje se ponavljaju takođe mogu da čine zanimljive fotografije. Šare koje se nalaze u prirodi ili one koje je stvorio čovek mogu da daju slici dobru kompoziciju. Potražite šare u elementima scene. Na primer, možete da vidite gajbicu sa jabukama i pomislite da nije vredna fotografisanja, ali ako joj priđete blizu i ispunite kadar samo voćem, kreirali ste ponavljajuću šaru boja i oblika. Takođe potražite odstupanja u šarama. Šta ako su sve jabuke u gajbici crvene, ali je neko u nju stavio jednu žutu jabuku? Sada ste dobili ponavljajuću sliku sa odstupanjem u šari (žuta jabuka) koje kreira jaku tačku interesa.

Teksture takođe mogu da rade u vašu korist. Približite se zumiranjem ili pomoću makro objektiva. Kada fotografišete šare ili teksture, ne morate da snimite ceo subjekat. Teksture mogu da budu meke, npr. perje ptice, ili grube poput farbe koja se ljušti ili hrapave površine drveta.

Rđa i oljuštena farba na ovom ribarskom čamcu su dobar primer teksture. Jaka sunčeva svetlost koja pada na čamac ističe višeslojnu teksturu od oljuštene farbe i rđe.

© Diane Berkenfeld

D3X, objektiv AF-S DX Micro NIKKOR 85mm f/3.5G ED VR, 1/200s, f/7,1, ISO 160, matrix merenje, programski režim.

Pažljivo posmatrajte

Većina ljudi ne razmišlja o kompoziciji kada gleda fotografije. Međutim, ljudi znaju kada fotografija prija oku, čak i ako ne mogu tačno da kažu zašto je to tako. Da biste unapredili veštine kompozicije, provedite neko vreme gledajući fotografije ljudi čijem radu se divite. Obratite pažnju na to kako oni postavljaju subjekte u kadru. Obratite pažnju na njihov izbor pozadine. Šta je uvršteno u sliku, a šta je možda izostavljeno? Sada pogledajte neke od svojih slika i zapitajte se kako bi te slike bile bolje da ste promenili kompoziciju.

Ova pravila su samo polazna tačka. Ne zaboravite da za svako pravilo postoji izuzetak. Ne ustručavajte se da prekršite pravila ako to rezultira boljom slikom.


Autor članka i fotografija Diane Berkenfeld.