Saveti profesionalca za pravljenje najboljih dečjih portreta

Pre nego što procenite lokaciju i svetlo, pre nego što izvadite fotoaparat i odaberete objektiv, treba da napravite neku strategiju i psihološki profil. To su zaista ključni elementi koji će vam biti neophodni da biste pravili najbolje moguće fotografije svoje dece ili unučadi, bratanaca ili bratanica.

To je jedan od saveta koje je sa nama podelila Tamara Lackey. Njen vrhunski pristup portretima i fotografijama životnog stila dokaz je ne samo fotografskih veština, već i sjajnog poznavanja neophodnih strategija. Tamara uvek beleži raspoloženja, trenutke i izraze lica koji su osnova nezaboravnih slika dece.

Evo šta smo još naučili:

Starost i očekivanja

Starost subjekata uslovljava šta možete da izvučete od njih. „Kada fotografišem mlađu decu – od beba do tek prohodale dece – u moj posao spada i da ih obuzdavam“, kaže Tamara. „Ulazim u to znajući da ih fotografisanje ne zanima, [i] moram da ih držim pod kontrolom. Tako da samo za milisekund koji mi se ukaže beležim dragoceni izraz lica.“ Obuzdavanje može da znači i organizovanje neke igre tokom cele sesije ili jednog njenog dela da bi se dete zadržalo na mestu koje je Tamara odabrala. To može da podrazumeva i pripremu lokacije i nenametljivo premeštanje deteta na nju – „na podsticajan, nepreteći način“. „Uvek razmišljam o tome kako da ih navedem da se postave da ne fotografišem stalno njihov potiljak. Za taj uzrast, snižavam očekivanja o tipu moguće interakcije i brzo koristim tih nekoliko trenutaka koji mi se ukažu.“   

Od četvorogodišnjaka do devetogodišnjaka, Tamara očekuje dobar performans. „Oni će izvoditi za mene – pratiće sve što radim – pa moram da fotografišem i to i autentičnije slike.“

Kada njeni subjekti dostignu uzrast od 12 ili 13 godina, Tamara fotografiše decu koja postaju samosvesna o tome kako izgledaju i kakav utisak ostavljaju. „Oni razmišljaju o tome da li izgledaju opušteno, da li su lepi, da li su u trendu i da li će to izgledati dobro na Instagram-u? Stoga je deo mog posla da im pomognem da budu sigurni u sebe i da se osećaju prijatno, pa vodim računa i o tome da ispadnu atraktivno na fotografijama jer im je to u tom dobu važnije. I dok im pokazujem da ih fotografišem u atraktivnom izdanju – jer ih dobro postavljam i osvetljavam – postižem autentičniju interakciju.“   

Tamara tinejdžerima pristupa iskreno: „Bilo da to kažu ili ne, priznajem da znam da im nije po volji što su tu radi fotografisanja.“ Kaže im da je na njihovoj strani, podešava odbrojavanje – „potrajaće nekoliko sati“ – i posvećuje se traženju i hvatanju mikro izraza lica. „Dovoljan je samo sekund za osmeh ili prodoran pogled dok se ne sete da ne treba da reaguju na mene.“ Ona priča sa njima, ali izbegava očigledne teme – „Šta učite u školi?“ ne prolazi. „Za to imaju napred spremne odgovore i izraze lica“, kaže ona. Zato bira manje uobičajene teme, npr. koji je njihov stav o aktuelnim skupštinskim odlukama. Pokazatelj njenog uspeha sa tinejdžerima je i rečenica čije razne verzije je toliko puta čula: „Nisam ni znao/la da ste to snimali!“ kada njeni subjekti vide slike na zadnjoj strani fotoaparata.

„U stvari“, kaže Tamara, „kada gledate video na kom fotografišem decu, ne izgleda kao da nešto snimam, ali vreme koje mi je potrebno za određeni izraz lica je samo 1/200 ili 1/1000 sekunde. Na početku fotografisanja se ne opterećujem jer znam da mi je potreban samo delić sekunde tu i tamo, pa ako skupim osam do deset takvih snimaka, biće dovoljno.“

Oprema

U takvim trenucima oprema je presudna. Ako ćete imati svega nekoliko milisekundi da zabeležite izraze lica i možda nešto više za poze, u tome vam mogu pomoći svetlosno jaki objektivi i velike brzine zatvarača. Morate i brzo da reagujete, pa je ključno da se dobro upoznate sa opremom koju koristite. „Najgore je kada se ukaže sjajan trenutak, a vi koristite pogrešnu postavku ili jednostavno niste spremni“, kaže Tamara kojoj su brze reakcije postale prirodne.

Faktor poverenja

Poverenje koje subjekti imaju u vas je očigledno presudno za profesionalnog snimatelja, ali je podjednako važno i za porodičnog fotografa. „Najbolji način da započnete fotografisanje svoje dece ili bratanaca i bratanica“, kaže Tamara, „jeste da kažete: ’Samo želim da napravim sjajne slike i da se zabavimo’. I potom im dajte do znanja da oni doprinose uspehu fotografije – to će im podići samopouzdanje.“

Blizak kontakt

Tamara obično fotografiše sa fotoaparatom udaljenim od tela da bi održala interakciju između sebe i svog subjekta. „Ponekad pomeranjem velike crne kutije ispred lica remetite komunikaciju“, kaže ona. „Rado fotografišem sa fotoaparatom udaljenim od lica kako bih omogućila komunikaciju i izvukla istinski neobične poglede. Ponekad se čini da subjekat gleda u stranu, ali zapravo gleda u mene dok fotografišem sa fotoaparatom udaljenim od tela.“ U te svrhe često koristi širokougaoni objektiv, npr. od 35 mm ili podesi žižnu daljinu zum objektiva na najveću vrednost – „objektiv od 24–70 mm je sjajan za korišćenje sa ovom tehnikom“, kaže ona.

Fokusiranje na izraz lica

„Svaki put kada se spremam da napravim fotografiju, dok gledam u kadar i okidam, razmišljam o tome šta mogu da odstranim“, kaže Tamara. „Što više mogu da odstranim, to će izraz subjekta biti upečatljiviji jer posmatrači obično odmah primećuju ono što je zaista važno. Sve ostalo što može da odvlači pažnju je izostavljeno. Nije važno samo ’raščistiti pozadinu’ – većina ljudi zna da treba raščistiti prostor da bi slika bila upečatljivija – nego ’raščistiti sve u kadru što odvlači pažnju sa onoga što želite da vidite’. Ako se pod tim podrazumeva fizičko sklanjanje stvari ili potpuna promena ugla, čak i ako to znači da osvetljenje neće biti tako jako i da ću morati da ga pojačavam, postupiću tako ako se time postiže bolji izgled i doživljaj. Raščišćen kadar u velikoj meri određuje koliko će slike biti upečatljive i koliki uticaj će izrazi lica imati.“

Nema pauze

Kada fotografišete decu, nema uvodne sesije. Ne smete protraćiti nijednu sekundu. „Često vidim fotografe ili roditelje koji fotografišu decu i komuniciraju sa njima, ali ne okidaju dok dete reaguje ili se smeje. Zaboravljaju da je poenta u fotografiji. Svaka sesija počinje kada sam spremna.

Tamara je primetila da se neki od najboljih snimaka koje postiže sa nekim subjektima dešavaju odmah na početku, a sa drugima pred kraj. Pošto nikada ne zna kako će se stvari odvijati, drži se stava: „Prilike se ukazuju sve vreme.“

Kadriranje i ponovno kadriranje

Nemojte da odbacujete snimak ako kompozicija nije savršena. „Ponekad moram da kadriram subjekat na način koji mi nije po meri“, kaže Tamara, „ali znam da je subjekat oštar i jasan i kasnije mogu isecanjem da promenim kompoziciju da bih postigla željeni izgled i doživljaj.“ To je jedan od razloga zbog kojih prednost daje rezoluciji modela D800 i D4 – „Mogu da isečem sve što mi smeta i dobijem sjajnu fotografiju. Volim kada imam toliko prostora za igru.“

Objektivi

„Najgore je kada morate da se udaljite jer imate dugačak objektiv na fotoaparatu i potpuno gubite kontrolu nad subjektom. Sa 35 mm mogu da ostanem blizu... pa čak i da postignem malu dubinsku oštrinu ako poželim da izdvojim subjekat od pozadine.“

Dakle, blizina omogućava kontrolu? „Moraju da obraćaju pažnju na vas zato što ste blizu“, kaže ona, „i obično moram da budem blizu da bih držala sve pod kontrolom. Interakcija se prekida kada stanem iza dugog objektiva i mnogo se udaljim. Izabrani objektiv bukvalno može da mi dozvoli da budem na korak od njih kada moram da ih navodim nazad u kadar i to je nešto što radim sa starosnim grupama u fazi obuzdavanja. Kada odlaze, moram da ih vraćam u kadar.“