Budući da je švedski fotograf, Džoel je fasciniran Samima koji već 5000 godina naseljavaju delove Švedske. Koristeći Nikon i iskustvo u oblasti sportske fotografije, Džoel beleži svakodnevicu naroda Sami, rušeći stereotipe i prikazujući prelaz od tradicionalnih aktivnosti ka modernim vremenima.

Maksida Marak

Maksida Marak (Maxida Märak) je umetnica koja nastupa u Stokholmu.

„Dok sam odrastala, nedostajali su mi uzori koji su prošli kroz patnje naroda Sami i borbu za prava urođeničkih naroda, pa sam imala potrebu da sama postanem uzor drugima“.

Ola Stinerbom

Ola Stinerbom, samski umetnik i izrađivač bubnjeva.

„Radim na tome da oživim bubanj naroda Sami i pokažem njegov značaj u modernim vremenima. Ideja je da deca i mladi Sami dobiju motiv da naprave i sviraju svoje bubnjeve i tako slave svoje kulturno nasleđe“.

Merete Kuhmunen

Merete Kuhmunen, studentkinja na programu za kožu i tekstil u Obrazovnom centru naroda Sami.

„Sećam se trenutka kada sam prvi put shvatila da volim devojke; imala sam deset godina. U mojoj sredini, ljudi nikad nisu pričali o LGBT temama, pa mi je trebalo puno vremena da nekom ispričam. Jednom kad sam to uradila, osetila sam kao da se svet otvorio. Čak i danas osećam da još puno toga može da se uradi kada je reč o LGBT problematici u Sapmi. Neću se predati. Mislim da svako treba da bude ono što jeste“.

Marika Renhuvud

Marika Renhuvud je plesačica koja je odrasla pored vodopada u Storsaternu, a dolazi iz najjužnijeg samskog sela u Švedskoj – Idre.

„Preselila sam se u Falun sa deset godina i tada sam počela da plešem. Od tog trenutka sam nastavila da plešem i sada živim u Stokholmu gde studiram ples na Baletskoj akademiji“.

„Za mene nije bilo očigledno da želim da započnem plesnu karijeru. Celog života sam volela da radim sa irvasima i išla sa tatom u šumu u kojoj žive irvasi od kad sam bila malo dete. To je nešto što stvarno volim – ali sam isto tako shvatila da moram da plešem, jer me to čini najsrećnijom“.

„Mislim da je ples način da se prenesu priče i da se ljudi upoznaju sa našom kulturom. Omogućava mi da izrazim svoju ličnost – svoj bol, svoja osećanja i ono što želim da promenim u našem društvu“.

Mati Berg

Mati Berg (Matti Berg) je gradonačelnik mesta Girjas, samskog sela. Odlukom okružnog suda u gradu Galivare, februara 2016. selu Girjas su dodeljena ekskluzivna prava na kontrolu lova i ribolova u tom području. Na taj način Samima je vraćena vlast koju im je Skupština Švedske oduzela 1993.

„Ova zemlja mi toliko puno znači; ona je deo mene, deo mog naroda i deo mog identiteta. Ona je sve“.

Katarina Kielatis

Katarina Kielatis, studentkinja na programu za kožu i tekstil u Obrazovnom centru naroda Sami.

„Ne volim reč „Laponac“ jer je degradirajuća, nipodaštavajuća i diskriminatorska reč koju je za nas koristila Švedska vlast. Koristim reč „Sami“ jer su Sami oduvek koristili tu reč“.

Bo Suna

Od 1980-ih, Bo Suna (Bo Sunna) i njegova porodica se bore sa lokalnim i nacionalnim vlastima da povrate pravo da uzgajaju irvase i tako povrate svoj samski identitet i prava kao urođeničko stanovništvo.

Trenutno živi sa porodicom i irvasima izvan pravnog sistema i bez zaštite koju uživaju ostali Sami. Njegovoj deci i unučićima nije dozvoljeno da poseduju irvase, iako pripadaju narodu Sami i deo su porodice koja tradicionalno uzgaja irvase.

Anders Suna

Anders Suna, umetnik

„Veliki deo moje umetnosti je inspirisan iskustvom moje porodice i događajima koje su preživeli, kao što je raseljavanje 1986.“

Matijas Jonson

„Imao sam fantastično odrastanje zahvaljujući kulturi i načinu života naroda Sami. Želim da svojoj deci pružim istu vrstu odrastanja i usmerim ih koliko god je to moguće“.