Priče koje treba ispričati

Svet je pun priča koje treba ispričati. Priče od kojih zaziremo. Priče koje čine da se osećamo neprijatno ili koje nas podstiču da preispitamo pogled na svet. Udružili smo se sa fotografima fondacije NOOR kako bismo vam predstavili baš takve priče.

Kada vidimo dirljivu vizuelnu priču, više je ne možemo izbegavati. Ne možemo da zaboravimo na ljudsku patnju, klimatske promene ili potrebu za održivijim pristupom. A kada nešto ne možemo da ignorišemo, primorani smo na akciju. Zato su ovo priče koje treba ispričati.

ANDREA BRUS – „NEPRIJATNA REČ: HIGIJENA“

„Sanitarni uslovi i defekacija na otvorenom su, naravno, osetljive teme. O tome većina ljudi ne želi da priča, a kamoli da dozvoli nekom da ih dokumentuje. To je i razlog zbog kog je ovaj problem tako velik. Niko ne priča o tome.“

JURIJ KOZIRJEV – „REPORTAŽA O KRIZI MASOVNIH MIGRACIJA U EVROPU“

„Izveštavanjem o izbegličkoj krizi reporteri pomažu da se migrantima da neki identitet. Doprinosimo da se otkloni dojam da su ove velike grupe ljudi ’neimenovana pretnja’ koja pristiže na obale Evrope.“

FRANČESKO CICOLA – „KAO DA SMO TUNA“

„Uz ’Kao da smo tuna’ želeo sam da predstavim narativnu seriju fotografija kojom prikazujem kompleksnu viziju tradicionalnog, održivog načina lova na tune. Želim da predložim metaforu večne borbe između čoveka i prirode – osvrt na ljudsku oholost.“